Home Zdravlje SRČANI UDAR MOŽE DA SE PREŽIVI AKO SE REAGUJE NA VREME! Kardiolog...

SRČANI UDAR MOŽE DA SE PREŽIVI AKO SE REAGUJE NA VREME! Kardiolog savetuje kako prepoznati rane znake!

184
0

SRČANI UDAR MOŽE DA SE PREŽIVI AKO SE REAGUJE NA VREME! Kardiolog savetuje kako prepoznati rane znake!

Rani simptomi srčanog udara javljaju se kod 50% svih ljudi koji imaju srčani udar. Ako prepoznate ove rane simptome, možda ćete uspeti da dobijete potrebno lečenje dovoljno brzo kako biste sprečili trajna oštećenje srca. Oko 80% oštećenja srca dogodi se u prva dva sata nakon srčanog udara. Mnogi srčani problemi su “maskirani” bolovima u potpuno različitim delovima tela ili samo osećajem blage nelagode.

Prvi simptomi srčanog udara trebalo bi svima da budu poznati, jer je veoma važno što pre pacijentu pružiti prvu pomoć i odmah pozvati lekara ili hitnu pomoć. Što pre stigne lekar ili hitna pomoć i što pre se pruži stručna pomoć pacijentu, to su posledice po pacijenta manje a šanse da preživi veće.

Kako to da ljudi jednostavno ne mogu da prepoznaju problem u vitalnom organu, a od bolesti srca i dalje svake godine umre i do 18 miliona ljudi svih starosnih grupa?

“Tihi srčani napadi su infarkti koji su ili asimptomatski ili imaju simptome koji na prvi pogled nisu povezani sa bolestima srca”, kaže ruski kardiolog Galina Lazarenko.

Galina Lazarenko naglašava da je opasnost od takvih napada u tome što se osoba ne obrati lekaru na vreme i ne dobije blagovremeni tretman. Obično se srčani udar u takvim slučajevima otkrije nakon nekoliko meseci, pa čak i godina. Štaviše, takvi „tihi“ napadi čine oko polovine ukupnog broja potvrđenih slučajeva infarkta miokarda, kaže kardiolog. A svi srčani napadi imaju direktan uticaj na stanje mišića i njegov rad.

Kako prepoznati problem?

“Simptomi ‘tihog’ srčanog udara mogu biti netipične manifestacije srčanog udara, kao što su otežano disanje, osećaj težine, peckanje, napadi slabosti, umor i iznenadne srčane aritmije (ubrzani nepravilan rad srca). Takođe mogu biti bolni bolovi iza grudne kosti manjeg intenziteta ili bolovi različite lokalizacije (u abdomenu, donjoj vilici itd.)”, objašnjava dr Galina.

Istovremeno, neko vreme pre nego što će se javiti infarkt, bez obzira da li je reč o “običnom” ili “tihom” udaru, napadi angine pektoris mogu se pojaviti ili čak učestati, ako ih je bilo ranije

“Za razliku od bola i nelagodnosti koji nisu povezani sa smanjenjem dovoda krvi u srce (osteohondroza, bolesti stomaka, zubobolja), takvi napadi su uvek povezani sa fizičkim naporima ili teškim psiho-emocionalnim stresom”, kaže doktorka.

Postoji niz znakova koji upozoravaju da vam srce trpi i da je neophodno da odete kod lekara.

“Ako iznenada dođe do slabosti, povećanog umora, otežanog disanja tokom napora, osećaja nelagode u području srca koja ne prolazi nekoliko minuta, onda su ovi simptomi razlog za konsultaciju sa lekarom.”

Svako može da preživi infarkt dok ne stigne hitna pomoć samo ako uradi ovu jednu stvar. Većina ljudi kada doživljavaju srčani udar, jeste bez pomoći. Osoba čije srce kuca nepravilno i počinje da se oseća loše ima samo oko 10 sekundi pre nego što izgubi svest.

Međutim, ove osobe mogu pomoći sebi tako što će kašljati, energično, ponovno i ponovno (učestalo). Treba uzeti dubok udah pre svakog kašlja, a kašalj mora biti dubok i produžen, kao kad se proizvodi šlajm iz dubine grudi.

Dah i kašalj se moraju ponavljati svake dve sekunde bez prestanka dok ne stigne pomoć, ili dok se ne oseti da srce ponovo kuca normalno. Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a pokreti kašljanja gnječe srce i održavaju cirkulaciju krvi. Pritisak gnječenja srca pomaže vraćanju normalnog ritma. Na ovaj način, žrtve srčanog udara mogu stići do bolnice.

“Budući da je infarkt miokarda često početak koronarne bolesti, posebno u onim slučajevima kada govorimo o ‘tihom’ infarktu miokarda, kada se pojave opisani simptomi, potrebno je da pozovete hitnu pomoć. Ne uzimajte sami lekove, uključujući nitroglicerin. To može izazvati poteškoće u postavljanju tačne dijagnoze “, kaže Galina Lazarenko.

Osobe koje su u većem riziku od ove pojave su:

– ljudi sa prekomernom težinom, oni koji pate od visokog krvnog pritiska, pušači, dijabetičari, osobe koje imaju poremećaj metabolizma lipida, fizički neaktivne osobe i oni koji su neprestano pod stresom.

“Ovi faktori se mogu promeniti, što znači da ljudi mogu uticati na njih i smanjiti rizik od bolesti”, ističe dr Lazarenko.

Glavna preventivna mera su periodični pregledi (najmanje jednom godišnje), koji omogućavaju blagovremenu sumnju na ishemijsku bolest srca i sprečavaju razvoj infarkta miokarda. (Espreso/Alo)

Previous article(VIDEO) Šemsa iz mlađih dana. Aldina kuca na vrata Južnog Vetra?
Next articleUPOZORENJE: Građani, ne konzumirajte ovaj proizvod! Još se ne zna u kojoj količini LOŠE UTIČE na zdravlje!