UPRAVO JE REŠENA JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA KORONE: Zašto su DECA gotovo IMUNA na ovu KUGU 21. veka?

UPRAVO JE REŠENA JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA KORONE: Zašto su DECA gotovo IMUNA na ovu KUGU 21. veka?

U magazinu Nature je objavljen tekst u kojem je objašnjeno zašto deca bolje podnose koronu od odraslih. Prenosimo ovaj interesantan ugao.

“Deca čine samo mali deo zaraženih novim koronavirusom – ovo je trend koji je zbunio naučnike. Ali sada se pojavljuju prvi naučni dokazi zašto je to tako: imuni sistemi dece su bolje opremljeni da eliminišu SARS-CoV-2 od imunih sistema odraslih.

– Deca su veoma dobro opremljena da odgovore na nove viruse – kaže Dona Farber, imunolog na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Čak i kada su zaražena sa SARS-CoV-2, deca će verovatno imati asimtomatski ili blagi tok bolesti.

Još jedan pokazatelj da se odgovor dece na ovaj virus razlikuje od odgovora odraslih je činjenica da neka deca imaju simptome Covid-19 i razvijaju antitela specifična za ovaj virus, ali nikad nemaju pozitivan rezultat na standardnom PCR testu. U jednoj studiji izučavano je troje dece iz iste porodice koja su razvila antitela na SARS-CoV-2 – dvoje dece je imalo blaže simptome – ali nijedno nije bilo pozitivno na PCR testu, uprkos tome što su testirani 11 puta za 28 dana, dok su bili u bliskom kontaktu sa svojim roditeljima, koji su bili pozitivni na testu.

– Njihovi imuni sistemi vide virus i spremaju brz i efikasan imuni odgovor koji rešava problem sa virusom pre nego što ovaj ima šansu da se replicira do te mere da izaziva pozitivan rezultat na PCR testu – kaže Melani Nilend, imunolog koja je izučavala ovu porodicu u Melburnu u Australiji.

Čak i kod dece koja su imala ozbiljnu, ali retku komplikaciju, zvanu multisistemski zapaljenjski sindrom u odgovoru na infekciju sa SARS-CoV-2, istraživanja pokazuju da je procenat pozitivnih rezultata na PCR testu samo nešto iznad 29 odsto.

Farber kaže da tipovi antitela koja deca razvijaju nude smernice o tome šta se tu zaista dešava. U studiji vršenoj na 32 odraslih i 47 dece mlađe od 18 godina, ona i kolege su otkrili da deca uglavnom proizvode antitela usmerena na “spajk” protein SARS-CoV-2, koji virus koristi kako bi ušao u ćelije. Odrasli su razvijali slična antitela, ali i antitela protiv nukleokapsidskog proteina, koji je ključan za replikaciju virusa. Farber kaže da se nukleokapsidski protein obično ispušta u značajnim količinama tek kad je virus raširen u celom telu.

Deci nedostaju antitela zadužena za ovaj protein, što znači da kod njih ne dolazi do raširene infekcije, kaže Farber. Imuni sistem dece je, po svemu sudeći, u stanju da eliminiše virus pre nego što se on replicira u velikim količinama, tvrdi ona.

Farber tvrdi da je razlog što su deca u stanju da neutralizuju virus taj što su njihove T-ćelije relativno “naivne”. T ćelije su deo adaptivnog imunog sistema tela, koji uči da prepoznaje patogene koje susreće tokom života. Farber kaže da, pošto su T-ćelije uglavnom “neutrenirane”, one imaju veći kapacitet da reaguju na nove viruse – ovo je fenomen koji ona trenutno detaljno izučava.

Ali novi dokazi pokazuju da situacija nije tako jednostavna. Studija ljudi koji su imali Covid-19, kojom je obuhvaćeno 65 dece i mladih ljudi (do 24 godine), zajedno sa 60 odraslih, pokazala je da su odrasli imali jači odgovor T-ćelija na “spajk” protein virusa, nego što je to bio slučaj kod dece i mlađih ljudi. Ali Farber kaže da je ova studija merila odgovore memorijskih T-ćelija, koje su mnogo manje razvijene kod dece, nego aktivnost “naivnih” T-ćelija.

Sposobnost dece da neutralizuju virus bi mogla da bude povezana i sa činjenicom da oni imaju jak urođen imuni odgovor od rođenja, kaže Alasdair Munro, koji izučava pedijatrijske infektivne bolesti u Univerzitetskoj bolnici u Sauthemptonu.

– Postoje sugestije da bi brzina i silina odgovora njihovog urođenog imunog sistema mogla da bude zaštita od inicijacije infekcije – kaže on, ali dodaje da je ovaj efekat teško izučavati, te da se postavlja pitanje zašto on ne funkcioniše ovako u slučaju ostalih virusa koji izazivaju ozbiljne bolesti kod dece.

Deca su takođe glavni rezervoar sezonskih koronavirusa, koji izazivaju obične prehlade. Neki istraživači smatraju da antitela protiv ovih virusa mogu da obezbede i određeni nivo zaštite od SARS-CoV-2, ali dokazi za ovu tvrdnju nisu dovoljni.

Dalje, postoje dokazi da deca, kad su izložena virusu, unesu u organizam manju količinu viriona od odraslih, jer njihovi nosevi sadrže manje ACE2 receptora, preko kojih virus ulazi u ćelije. Ovo bi takođe moglo da objasni zašto se Covid-19 javlja mnogo ređe kod dece nego kod odraslih, kažu istraživači. Mandro kaže da teško da postoji jednostavno obašnjenje o tome zašto Covid-19 jače napada decu od odraslih, i poručuje da je “biologije veoma retko jednostavna”. (Espreso.rs/Nature)

scroll to top