Naslovnica Region Srpski imunolog Borislav Kamenov: Ovo je najveća zabluda o vitaminu D, a...

Srpski imunolog Borislav Kamenov: Ovo je najveća zabluda o vitaminu D, a evo koliko dnevnih doza nam je potrebno!

13
0

Srpski imunolog Borislav Kamenov: Ovo je najveća zabluda o vitaminu D, a evo koliko dnevnih doza nam je potrebno!

Naučna rasprava o uticaju vitamina D na novi soj korona virusa traje, a prof. dr Borislav Kamenov iznosi svoje mišljenje o važnom činiocu našeg imuniteta.

“Najveća zabluda je što se misli da vitamina D ima dovoljno, da ga ima dovoljno u hrani, koju možemo da kupimo na pijaci. To u stvari nije tačno”, rekao je imunolog Borislav Kamenov pa objasnio:

“Postoje dve vrste vitamina D: D2 koji se nalazi u hrani i D3 koji dobijamo preko Sunca. E, taj koji dobijamo preko Sunca je suštinski problem. Trebaju nam sada poprilično velike doze, ja sam to govorio više puta”.

Kada su u pitanju doze vitamin D, doktor je preporučio sljedeće.

“Ljudi koji imaju preko 65 godina treba da uzimaju 10.000 jedinica dnevno, mlađe osobe 5.000 jedinica na dan, a djeca u zavisnosti od uzrasta, 1.000, 2.000 ili 3.000 jedinica dnevno”, rekao je na televiziji “Belami”.

Prije uzimanja vitamin D potrebno je konsultovati se sa ljekarom, odnosno provjeriti nivo vitamina D u krvi i PTH, hormon paraštitaste žlijezde koji reguliše njegov nivo.

“Nema potrebe ništa posebno da se radi da bi se vitamin D unio u organizam onako kako treba. Jednostavno nakapajte na kašičicu određenu količinu i progutajte. Nema potrebe dodavati malo mlijeka niti ga stavljati na koricu hljeba”, objasnio je za “e-kliniku” profesor Borislav Kamenov čija je preporuka da se ovaj vitamin uzima ujutru.

Savjetuje i da se pored suplemenata, vitamini unove i putem hrane, kao i da upravo vitaminom D, tokom pandemije korona virusa, ojačamo imunitet.

Ono što je dokazano jeste da vitamin D igra važnu ulogu očuvanju imuniteta, metabolizmu kalcijuma i očuvanju zdravlja i čvrstine kostiju. Nacionalni zdravstveni sastav (NHS) u Velikoj Britaniji je čaku okviru sekcije “Coronavirus update” preporučio građanima da uzimaju 400 IJ (10 mikrograma) vitamina D svaki dan, ali je kao razlog naveo to što ne dobijamo dovoljno vitamina D iz Sunca jer poslednjih meseci najviše vremena provodimo u zatvorenom prostoru.

Tu je i veza sa respiratornim infekcijama. Zna se da se infekcije disajnog sistema najčešće javljaju tokom zimskih mjeseci. Jedan od najčešćih razloga jeste provođenje više vremena u zatvorenim prostorima, što omogućava lakši prenos virusa i bakterija među ljudima. Pored toga, suh zrak isušuje sluznicu disajnog sistema i čini ga otpornom na viruse i bakterije.

Posljednjih godina sve više se naglašava da su niže vrijednosti vitamina D pravo u ono doba godine kada smo najpodložniji respiratornim infekcijama.

Rutinsko mjerenje nivoa vitamina D3 u opšoj zdravoj populaciji nije preporučljivo, ali je nužno kod osoba sa povećanim rizikom od nedostatka ili manjka vitamina D, piše “Večernji hr”.

Uzroci nedostatka ovog vitamina su: smanjeno izlaganje suncu, gojaznost, starija životna dobgodine, trudnoća, dojenje, uzimanje određenih lekova koji utiču na stvaranje i metabolizam vitamina D, bolesti crva, bubrega i jetre kao i brojna druga stanja. Brojna istraživanja ukazuju na važnost određivanja nivo vitamina od osoba koje boluju od osteoporoze, dijabetes, neuroloških i malignih bolesti. Pokazalo se da navedene grupe pacijenata najčešće imaju smanjene vrijednosti vitamina D3 u krvi i najveću koristi od nadoknađivanja.

Koliko treba da budemo na Suncu da bismo obezbijedili dovoljne količine vitamina? Vrijeme potrebno za sintezu dovoljne količine vitamina D u koži najčešće je kraće od vremena u kojem bi moglo da dođe do crvenila kože i nastanka opeklina od sunca, piše “Večernji hr”. Treba se izlagati Suncu više puta tokom dana u kraćim intervalima (dovoljno je samo nekoliko minuta). sobe koje imaju vrlo osetljivu kožu treba da koriste zaštitne kreme sa manjim UV faktorom – na primjer faktorom 15, koje pružaju dovoljnu zaštitu tokom kraćeg izlaganja sunčevim zrakama, a istovremeno omogućavaju stvaranje potrebnih količina vitamina D3.

Najvažniji izvor vitamina D treba da bude hrana bogata njime: ruba (tuna, sardela, skuša, bakalar, haringa, losos), rakovi, plodove mora, pojedine vrste gljiva, kvasac, goveđa jetra i žumance. (zena.blic.rs)