ISPOVIJEST DOKTORKE IZ KOVID BOLNICE: Sve više mladih na respiratoru, ignorišu ovaj simptom sve dok ne bude prekasno!

5fa925a5-4a14-4659-b34e-6fe00a0a0a64-doktorica-690x480-1.png

ISPOVIJEST DOKTORKE IZ KOVID BOLNICE: Sve više mladih na respiratoru, ignorišu ovaj simptom sve dok ne bude prekasno!

Koordinatorka kovid bolnice Bežanijska kosa nosi nadimak Milunka Savić. Ovo je njena priča!

“U trećem talasu su najozbiljnije kliničke slike, vrlo brzo se razvijaju upale pluća i vrlo su brza pogoršanja. Kad nam pacijent dođe s pneumonijom u zakasnjelom stadijumu, sve je bliže mehaničkoj ventilaciji. Na respiratorima su nam listom mlađi ljudi, koji su bili zdravi prije korone. Svi kapaciteti su nam popunjeni, imamo oko 300 pacijenata i bukvalno se čeka da se neko otpusti da bismo mogli da primimo nove ljude,” kaže anesteziolog ass. dr Marija Milenković, koordinatorka kovid bolnice Bežanijska kosa, koja u regularnim okolnostima radi u Urgentnom centru.

Kakva je tačna starosna struktura pacijenata na respiratoru?

“Uopšte nema starije populacije, uglavnom su to pacijenti starosti od 45 do 65 godina. Naravno, ima i poneki baš star pacijent, ali to su uglavnom oni koji su tu došli iz bolnice, poslije neke operacije, gdje im je i otkrivena korona. Ali ima dosta mladih koji su zanemarivali svoje simptome s visokom temperaturom i onda su zbog pogoršanja završili na mehaničkoj ventilaciji, sa visokim skorom viđenim na skeneru. Kada već dođu u zakasnjelom stadijumu pneumonije, nema im mnogo pomoći. Uvijek zahtjevaju neki vid mehaničke ventilacije, neinvanzivne ili invazivne. Trenutno najmlađi pacijent koji nam je na respiratoru ima oko 40 godina, a najstariji nam je od 86.”

I onda ide progresija na druge organe?

“Apsolutno tako. Sve češće je to udruženo sa srčanim tegobama, dolazi do različitih oblika srčanog popuštanja, na šta su, posle ovoliko iskustva, kardiolozi već navikli. Tu su i tegobe povezane s gastrointestinalnim traktom, nervnim sistemom… Kad imate proliv, povraćanje, glavobolje, to su već simptomi od drugih organa, a otežano disanje je od pluća.”

Na respiratoru kreće i otkazivanje organa?

“Respirator je mašina koja pomaže, ali tu morate da budete sedirani. I onda polako počinje multiorganska disfunkcija, počinju da otkazuju i drugi organi. Otkazuju bubrezi, pacijent završava na dijalizi i, uopšte, umanjena je sposobnost celog organizma da se bori i reaguje.”

Da li sada procentualno ima više smrtnih slučajeva nego u drugom talasu?

“Jesu teže kliničke slike, ali imamo mnogo iskustva i vrlo brzo prepoznajemo pogoršanje i na vreme koordiniramo sve. Znamo šta nas čeka. Bukvalno idemo korak ispred bolesti, bar je tako na Bežanijskoj kosi. Osim u slučajevima gde pacijent zakasni i ne javi se na vreme.”

Tromboze, odnosno problemi s koagulacijom, tu su konstantno?

“To su imunološke tromboze, jer se javljaju u plućima, na mjestu gde je upala. Ali ih ne možemo nazvati tromboze u klasičnom smislu. Budući da imamo dosta iskustva, kao prevenciju dajemo antikoagulantnu terapiju. Značilo nam je sve ovo što smo prošli s pacijentima. I nemamo veliki broj smrtnih ishoda, bar što se tiče Bežanijske kose, zato što se na vreme pomaže. Bežanijska kosa je uređen sistem trijaže i čestih obilazaka pacijenata, sistem s poluintenzivnom i intenzivnom negom. Kad prepoznate pacijenta i stavite ga u poluintenzivnu negu, predupredite nastanak komplikacija.”

Lijek protiv korone

Pomaže li remdesivir, koji je odnedavno u našem protokolu liječenja kovid pacijenata?

“Remdesivir se veoma dobro pokazao. Daje se u prvim danima bolesti ukoliko dođe do respiratornog pogoršanja i upravo zato je vrlo bitno da se pacijenti javljaju na vrijeme. Tu je i favipiravir, prethodnik remdesivira, koji dobijaju svi koji se jave na vreme. Kao i remdesivir, i to je antivirusni lijek i s njim imamo dobro iskustvo. Oba se primenjuju uz kontrolu strogih medicinskih indikacija, a oba se daju u ranoj fazi bolesti, do sedmog dana. I zato ponavljam da je veoma važno da ljudi dođu na vreme. Mislim da smo mi bolnica koja je najviše dala remdesivira. Favipiravir je primilo više od 200 pacijenata.”

Imate li reinficiranih pacijenata?

“Ne, čini mi se da je ležao samo jedan takav pacijent. Sve su novi slučajevi. Korona nam je pokazala da ni slava, ni novac, ni moć ne znače ništa! Svi smo isti. Ali i to da koliko je bitna uloga ljekara, toliko je važno i da pacijenti sami sebe bodre. Takođe, stručnost se ne dovodi u pitanje, ali je značajan i prisan i ljudski odnos prema pacijentima. I moram da pohvalim tim lekara Bežanijske kose, tu nije bitno ko je koje specijalnosti, svi rade zajedno, ali i medicinsko i nemedicinsko osoblje. Svi oni dolaze i subotom, i nedeljom, i ništa im nije teško. Na Bežanijskoj kosi sve radi kao sat i ja sam, kao neko sa strane, vrlo lijepo prihvaćena. Ovdje sve možete da odradite u bolnici – dijagnostičke procedure, ništa se ne štedi, radi se ultrazvuk srca, gastroskopije, hirurške procedure… sve je stavljeno pod crvenu zonu,” rekla je ona.

Najemotivniji trenutak – kada je pacijent neko koga poznaje

“Bilo ih je mnogo, a posljednji je kada sam liječila porodicu koleginice i prijateljice – roditelje i brata. Ocu se stanje pogoršalo i završio je u jedinici intenzivnog liječenja. Izvukao se, otišao je kući, ali to mi je bilo strašno, bio je to prvi put da liječim nekog ko mi je blizak.”

“Pacijentima smo mi jedini kontakt sa svijetom i kod nas se raspituju za porodice, šalju poruke. Imali smo oca i sina koji su se posvađali, pa je otac tražio da prenesemo sinu da mu je žao i da je pogriješio. Na pulmologiji sam čoveku rekla da mora da se bori jer ga čekaju porodica i supruga, a on kaže da je supruga dan ranije umrla od korone. To je bilo baš teško. Morate da birate riječi, najbitniji je taj psihološki momenat – kako ćete da im saopštite neke stvari, kako ćete da im priđete. Važno je da se svakom posvetite, jer su u tom trenutku svakome njegove tegobe i muke najteže.”

Kolege je zovu i Milunka Savić!

“Moj je temperament takav, možda sam malo oštra, ponašam se malo kao vojnik i ne gledam koliko ću da se zadržim u crvenoj zoni. Tamo ne ostajem četiri ili šest sati, već i više ako treba. Možda to nije pametno, ali ja tako radim,” rekla je ona. (Kurirr.s)

scroll to top