Razotkrivena misterija: Evo kako Covid-19 utiče na pušače!

5fa8158d-1fdc-48bd-98bd-5ebd0a0a0a64-ls-4893581-1024-690x480-1.jpg

Razotkrivena misterija: Evo kako Covid-19 utiče na pušače!

Pušenje je važan faktor rizika za pojavu karcinoma pluća i hroničnu opstruktivnu bolest. Epidemija korona virusnog oboljenja iz 2012. (MERS-CoV) izazvala je veći mortalitet kod pušača. Naučna debata o uticaju pušenja na SARS-CoV-2 otpočela je nakon nalaza da bi pušenje moglo biti zaštitnik od Covid-19 jer je nađeno da je među obolelim koji su smešteni u bolnice bilo manje pušača od nepušača. Međutim, na osnovu brojnih istraživanja, koja su sprovedena u Kini, Koreji i SAD-u, pokazano je da pušenje duvana dovodi do težeg oblika Covid-19.

Preporuke:

Zato su usledile preporuke da se u doba pandemije smanji pušenje i da se pojača uticaj na pušače da prekinu pušenje. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da stručni timovi, lekari i celokupno medicinsko osoblje iznosi u javnost da pušenje duvana može pogoršati Covid-19. Tako će se preventivno uticati na osobe koje ne počnu pušiti, a na pušače da zauvek ostave pušenje. Nedavno sprovedeno istraživanje u Iranu, epicentru Covid-19 na Srednjem Istoku i zemlji s visokom prevalencijom pušača, ustanovilo je da je više od 50 odsto bivših pušača prestalo pušiti zbog Covid-19 i da planiraju da nastave apstinenciju kada u toj zemlji prođe epidemija.

​Poznato je da pušenje duvana oštećuje imuni sistem i plućna tkiva. To ima za posledicu da su hronični pušači osetljiviji na respiratorne i druge infekcije. Tako pušači imaju dvostruko veću šansu da obole od gripe. Uz to, simptomi gripe su teži kod teških pušača nego kod nepušača. Pušenje duvana je važan faktor rizika za pojavu karcinoma pluća i hroničnu opstruktivnu bolest. Epidemija korona virusnog oboljenja iz 2012. godine (MERS-CoV) izazvala je veći mortalitet kod pušača nego nepušača.

​Pored uticaja pušenja duvana na širenje i težinu Covid-19, vredi istaći da duvanski dim stimuliše jetrene enzime, citohrom P450 (CYP)1A2 i CYP2B6. To su enzimi koji metabolišu različite lekove, npr. hlorokin, hidrohlorokin, amitriptilin, klozapin, haloperidol, imipramin, olanzepin, ondasetron, propranolol, teofilin, varfarin i kofein. Zato se kod pušača (najviše kod onih koji puše 7-12 cigareta dnevno) smanjuje nivo leka u krvi i zato im se daju veće doze leka da se postigne zadovoljavajući efekat. Međutim, kada pušač ode u bolnicu u kojoj je zabranjeno pušenje, on naglo postaje nepušač i ako nastavi s uzimanjem ranije veće doze odgovarajućeg leka, kod njega za oko nedelju dana nivo CYP1A2 opadne i aktivnost odgovara onoj kod nepušača. Ranije povećana doza (za oko 50%) sada je previsoka i moguće je da dođe do neželjenog efekta leka. Opisano je, na primer, da se nivo klozepina u plazmi pušača koji naglo prestaje da puši, u proseku povećava za 72%. Kod takvih pacijenata je opisana pojava konfuzije, tonično-kloničnih grčeva, stupora i kome, a nekada se javlja i aspiraciona pneumonija.

Pošto CYP1A2 ubrzava metabolizam kofeina, pušačima je neophodno četiri puta više kofeina u odnosu na nepušače da im nivo kofeina u plazmi bude podjednak. Pušenje dovodi do indukcije CYP2B6 enzima, a njegovi supstrati su bupropion, klopidogrel, efavirenz inevirapin. Farmakokinetske interakcije lekova i pušenja izazivaju hemijski sastojci u dimu cigarete (ima ih više od stotine), a farmakodinamske interakcije nastaju usled nikotina. Tako nikotin, usled aktiviranja centralnog nervnog sistema, smanjuje sedaciju kod pušača koji uzimaju benzodijazepine.

Ukoliko pacijent naglo prekine s pušenjem, a uzima benzodijazepine, postoji rizik od pojave depresije. Pušenje povećava neželjene efekte oralnih kontraceptiva (tromboemolizam, infarkt miokarda, šlog), a efikasnost inhalacionih kortikosteroida se smanjuje, osobito kod astmatičara, ako bi pušili.

Odvikavanje:

​U doba izolacije i socijalnog udaljavanja zbog koronavirusa mnogi pušači puše veći broj cigareta, a neki bivši pušači se ponovo propuše. Zato krizni štabovi, ostali timovi koji vode borbu protiv pandemije Covid-19 i celokupno medicinsko osoblje treba da intenzivnom intervencijom motivišu pušače da zauvek prestanu pušiti. Da se olakša odvikavanje pušenja ili umanji želja bivšeg pušača da ponovo puši, osoba može privremeno koristiti farmaceutske pripravke nikotina, bupropion (Zyban) i vareniklin koji smanjuju nikotinsku zavisnost i pomažu kod apstinencijalne krize.
(Autor je univerzitetski profesor u penziji; preneseni tekst je dio rada “Kolektivni imunitet, razvoj vakcine za SARS-CoV-2 i pušenje duvana u doba kovida-19”) novi.ba/Oslobođenje

scroll to top