SRPSKI HEROJ IZ LESKOVCA: Infektolog Boža POBEDIO je koronu, pa se vratio borbi protiv virusa!

SRPSKI HEROJ IZ LESKOVCA: Infektolog Boža POBEDIO je koronu, pa se vratio borbi protiv virusa!

Božidar Boža Miljković (54), infektolog i načelnik Infektivnog odeljenja u Leskovcu, našao se u jednoj povećoj grupi obolelih lekara, medicinskih sestara i tehničara, spemačica i čistačica koji su u malom razmaku oboleli od virusa korona. Znanja i iskustva spakovali su i svoje živote, kao pacijenti bez veza i protekcija poverili svojim kolegama. Čim je stigao drugi negativni rezultat testa, ovaj lekar sa 28 godina radnog staža vratio se na radno mesto i sa svim razumljivim strahovima preuzeo i upravljanje Kovid bolnicom u Leskovcu, gde se ponovo uvećava broj pacijenata.

Sve one koji se već mesecima bore sa ovom pošasti nazivamo herojima jer oni zaista i jesu, ali Miljković na samom početku našeg razgovora kaže da sebe ne smatra herojem, iako je je koronu preživeo i preživljava iz dva ugla, iz ugla lekara i ugla pacijenta. Zanimao nas je ovaj drugi ugao, navodi Jugmedia.rs.

– Intenzitet stresa od saznanja da sam oboleo bilo je jednak onom kada sam sa 22 godine ostao bez oca i onima tokom ratova kod Vukovara i na Kosovu, kao i tokom bombardovanja – kaže.

Skoro svi zaposleni sa Infektivnog odeljenja razboleli su se početkom aprila. Miljković je kao teži bolesnik, sa obostranom upalom pluća, kao i mnoge njegove kolege s odeljenja, prebačen u zgradu Stare rehabilitacije koja pripada Infektivnoj klinici u Nišu, a sve klinike su u okviru Kliničkog centra Niš.

– Imao sam temperaturu između 38 i 39 stepni oko 12 dana i samo po licima lekara sam znao da nešto ne valja, pa sam često sam sebe pitao zašto se ne oporavljam istim tempom kao drugi bolesnici. Bio sam u dobroj kondiciji jer sam karatista, nisam imao pridružene bolesti, a temperature nikako ne pada. Nije u tim momentima svejedno ali izdržao sam. Kad god pi počeo da padam, tu su bili moja supruga i moja deca, moja sestra i njena deca. Prosto, sve je dolazilo iz glave i ja sam se borio – kaže o danima kada strah obuzme i dušu i telo.

Dok je ležao u bolničkoj postelji zatekla ga je vest o smrti Dušanke Dude Živković, infektologa koja je pre njega bila načelnica odeljenja.

– To je bio šok, ne samo za mene već za celo odeljenje i za one koji su vodili ličnu bitku s Covidom-19 i za one malobrojne koji, na sreću, nisu oboleli. Vrlo mi je teško palo i ljudski i kolegijalno jer mi smo imali odličan odnos. Sve najlepše o njoj mogu da kažem, ne zato što se o pokojniku lepo govori, već što je zaista tako. Bila je veoma stručna, veoma ozbiljna, veoma brižna. Ponekada sam joj sve zamerao zbog velike brižnosti, ali takva je bila. Još janura je počela da brine i da ima strah kako ćemo s pacijentima ako dođe do navale, a došlo je – priseća se Miljković, koji je na čelu Infektivnog 5,5 godina.

Ono o čemu prvi put čujemo iz usta lekara i još infektologa u bolničkog rukovodioca, to je da je lečenje u Nišu bilo veoma nehumano.

– Uslovi koje smo imali u toj zgradi nisu dostojni čoveka,a kamo li pacijenta, počev od higijene preko hrane. Ni jedan dan nismo dobili čaj ili šolju mleka, samo jogurt i sendviči, bio sam željan za supu. Pod punom materijalnom, moralnom i krivičnom odgovornošću tvrdim ovo. Ja sam morao posle tri dana boravka da tražim od doktorke da zove glavnu sestru klinike i da pošalje spremačicu popodne jer nismo mogli da uđemo u toalet – priseća se.

Miljković je u niškoj bolnici bio od 8. do 22. aprila

– Taj boravak tamo sam doživljavao kao jednu vrstu kazne, kao vrstu zatvora. Zašto zatvora, u zatvoru su bili čak bolji uslovi, poseta je dozvolejna, pa imaš pravo sat vremena da šetaš. Ovamo, kluč na vratima zgrade, ne sme iz sobe da se izađe, posete, naravno, nisu dozvoljene. To što su nam donosili u kesama, to je bilo toliko neljubazno, pa smo morali po dva sata da ih molimo kako bi se smilovali da ih donesu. Ovde kod nas, naša bolnica u Leskovcu je klinika za Klinički centar, počev od higijene, hrane, ljubaznosti i mnogo čega – priča lekar.

Kroz sličnu situaciju su prolazili, podseća, i drugi oboleli zdravstveni radnici iz Leskovca koji su se lečili u Nišu, a to su sve oni koji su bili na udaru korone od marta meseca.

– Kada sam se ja razboleo, odeljenje je bilo skoro puno, dve trećine pacijenata, koje niko drugi nije hteo. Kada se sa našeg odeljenja razbolelo još 4,5 lekara, desetak sestara i medcinskih tehničara, spremačica i servirka, bez kojih nema higijene, bilo je strašno, strašno što pacijente nije imao ko da leči. Zato sam zahvalan za reorganizaciju i zahvalan svima koji su preuzeli veliki teret na sebe. Sada smo svi na svojim radnim mestima – navodi on.

Za vreme njihovog odsustva organizovana je Kovid bolnica jer je broj pacijenata prerasao kapacitete i Infektivnog i Grudnog odeljenja, a na njenom čelu stao je načelnik Grudnog Dragan Jovanović. Drugi pik prvog talasa korone, kako vole da kažu epidemiolozi, ponovo puni Kovid bolnicu i ponovo se aktiviraju pomoćni objekti, pa se Miljković ponovo našao usred žarišta.

– Mi smo se zarazili kada nisu, kao sada, postojale dezinfekcione barijere,ili kada dođe bolestan pacijent sa kojim ste na oprezu, ali vam priđu rođaci da pitaju, da se informišu. U tom trenutku ne znate da li su i oni zaraženi. Ipak, želim da budem iskren i prema sebi i prema javnosti, ja sam bio nesmotren zato što sam skidao skafander i pio kafu ili što smo odlazili do toaleta. Sada imam strah da se ponovo ne inficiram, a taj strah lečim oprezom, ali još veći strah je za pacijente. Odgovornost je velika, ali ono što želim da podvučem to je da ovu bitku najviše bije srednji kadar i da su oni pravi heroji, ali i spremačice i čistačice jer da nije njih ne bilo ni vrhunske higijene, kakva je u Covid bolnici – priča.

Infektologija, ocenjuje, nije profitibalna, nije novčano isplativa i infektolozi nisu popularne ličnosti kao lekari iz drugih oblasti.

– Naše kolege se sete da postojimo tek kada ne dođu do konačne dijagnoze, odnosno ne dođu do izroka bolesti, kada je pacijent već izmučen. Zapravo, ono što neće niko, šalju kod nas. Traži se od nas da i budemo majstor, a kod nas se leče pacijenti najnižeg socijalnog sloja – tvrdi.

Za sebe kaže da nikada nije radio privatno, da je uvek sebe davao pacijentima. “Zato ja danas mogu da prođem kroz našu bolnicu uzdignute glave, ponosno, jer znam da sam svih ovih 28 godina poštovao doslovce Hipokratovu zakletvu”.

Na kraju razgovara poručuje građanima Leskovca i Jablaničkog okruga.

– Molim vas da se pridržavate svih upustava o samozaštiti. Virus korona je velika nepoznanica i za nas infektologe. Veoma je ćudljiv i nepredvidiv. Čak i kod pacijenata sa veoma lakim simtpomima situacija može da se iskomplikuje za sat, sat i po. Sve više oboljevaju mladi ljudi pa i deca. Čuvajte se!, poručuje Boža Miljković, infektolog i načelnik Infektivnog odeljenja Opšte bolnice Leskovca i upravnik Covid bolnice u ovoj zdravstvenoj ustanovi – poručio je infektolog. srbijadanas/jugmedia/narodnjaci.net

scroll to top