KORONA VIRUS JE SAMO POČETAK! Ovo je upozorenje da se pripremimo na VEĆI SUKOB koji nas tek čeka!

KORONA VIRUS JE SAMO POČETAK! Ovo je upozorenje da se pripremimo na VEĆI SUKOB koji nas tek čeka!

Pandemija kovida-19 je usporeni snimak železničke nesreće i mogla bi da postane kao varnica koja će pokrenuti slom globalnog društva u celini, kao posle ratova u dvadesetom veku. Ti ratovi su bili sukobi među ljudima. Mada to mnogi još nisu shvatili, svetski ratovi 21. veka već su počeli i, za razliku od onih u prošlom veku, vode se između čovečanstva i prirode, piše futurista Čarli Ang Hva Leong u članku za “Al Džaziru”.

Pandemija kovida-19 je prvi globalni napad prirode na supermoderno čovečanstvo. Iako je izazvana surovom igrom sudbine, zapravo je reč o slabosti sistema koja čeka da bude razotkrivena. Prenaseljenost, hiperglobalizacija, siromaštvo na širokom planu, loše upravljanje, slabljenje međunarodne saradnje i, pre svega, nekontrolisana eksploatacija prirode bolesti su koje izazivaju naše propadanje, tvrdi autor u članku.

“Pandemija kovida-19 borba je između ljudske civilizacije i majke prirode, generalna proba u kostimima i upozorenje da se pripremimo na veći sukob koji nas tek čeka. Klimatski kolaps sigurno će biti višestruko destruktivniji i duže će trajati. Ujedinjene nacije upozoravaju da bi broj klimatskih izbeglica do 2050. mogao da dostigne milijardu. Da li ćemo nešto naučiti iz nesreće koja nas je zadesila i sprečiti sledeći svetski rat 21. veka?”

Trebalo bi da osmotrimo očekivane posledice pandemije kako bismo stekli uvid u mogući razvoj situacije u budućnosti.

Ako duže potraje, pandemija kovida-19 imaće dovoljnu „udarnu moć“ da izazove niz nekontrolisanih lančanih reakcija. Globalna zdravstvena kriza i propadanje ekonomije već su izazvali neverovatan slom tržišta nafte i intenzivirali tenzije između Kine i SAD i drugih zemalja. Produžena borba za suzbijanje virusa neminovno će povećati rizik od finansijske krize, političkih previranja i društvenih nemira, destabilizujući ionako nestabilan svet.

Ukoliko korona virus teško pogodi zemlje u razvoju, situacija bi lako mogla da izmakne kontroli. U nedostatku državnog novca, finansijskih programa za spasavanje i humanih uslova života, pandemija može da preraste u pitanje života ili smrti milijardi ljudi.

U dve hiljade dvadesetim očekuje nas ubrzanje na tri plana: četvta industrijska revolucija, globalna previranja, društveno osvešćeni kapitalizam i konzumerizam ubrzano se spremaju da postanu uobičajena stvarnost, pandemija im je dala ubrzanje. Svetski ratovi 20. veka ubrzali su dolazak industrijske ere tehnološkim razvojem u vojne, medicinske i komunikacijske svrhe. Na sličan način, njihovi ekvivalenti u 21. veku podstaći će napredak u eri informativnih tehnologija i ubrzati četvrtu industrijsku revoluciju.

Kovid je stvorio tzv. „izolacionu ekonomiju“, koja omogućava da se skoro sve usluge i materijalna dobra daljinski obezbede potrošaču, i kulturu u kojoj se „radi, uči i igra tamo gde se i živi“. Može se očekivati digitalno ometanje industrije i usvajanje 4.0 tehnologija (pametna robotika, veštačka inteligencija itd) koje će pojačati zahteve ugroženih preduzeća, ali i potrošača za smanjenje troškova kako bi preživeli.

“Posledice geopolitičke fragmentacije i propadanja međunarodnog poretka na čijem je čelu SAD doći će pre do izražaja zbog kovida-19. Pandemija će zaoštriti suparništvo između SAD i Kine, izazvati pomeranje vlasti sa Zapada na Istok, krizu liberalnih demokratija, nejedinstvo u EU i propadanje narušenog svetskog poretka. Mnoge nacionalne države mogle bi da se uruše ili čak raspadnu suočene sa egzistencijalnom pretnjom koju nameće pandemija. Kovid 19 nas opominje koliko priroda može biti destruktivna kada se izbaci iz ravnoteže.”

Zbog niskih kamatnih stopa, nivo globalnog duga 2019. dostigao je rekordnih 255 biliona dolara, što je 322 odsto BDP I 40 odsto više nego na početku finansijske krize 2008. Globani državni dug iznosi oko 70 biliona dolara. Uglavnom razvijene ekonomije izdvojile su za sada oko osam biliona dolara za fiskalnu stimulaciju , dok su 103 države tražile pomoć MMF-a kako bi se izborile s posledicama pandemije.

Korporacije i potrošaći su u podjednako teškoj finansijskoj situaciji. Ako se države, kompanije i građani i dalje budu sve više zaduživali, da li će ostati dovoljno novca za borbu protiv klimatskih promena?

Da li nas posle ovog snažnog “uragana”, očekuju još krhkiji međunarodni poredak i smanjene finansijske mogućnosti, globalno društvo obuzeto beznađem i tehnološki preopterećena životna sredina? Da li će društvo na vreme transformisati strukture, sisteme i ponašanje kako bi izbeglo sledeći svetski rat u 21. veku?

“Ovo ostaje da se vidi, ali polazim od pretpostavke da ćemo biti voljniji, ali imati manje mogućnosti da to uradimo kada pandemija kovida-19 prođe”, zaključuje autor članka. kurir/blic/narodnjaci.net

scroll to top