NJENO UNIŠTENJE BI ZA AMERIKU BIO ARMAGEDON! Sve o gorostasu teškom skoro 7 MILIONA TONA zbog koga je poginulo 96 ljudi!

NJENO UNIŠTENJE BI ZA AMERIKU BIO ARMAGEDON! Sve o gorostasu teškom skoro 7 MILIONA TONA zbog koga je poginulo 96 ljudi!

Huverova brana nalazi se na reci Kolorado, između dve američke savezne države – Arizone i Nevade.

Sagrađena je između 1931. i 1936., za vreme Velike ekonomske krize u SAD.

Brana je visoka 221,4 metra i teška skoro 7 miliona tona.

U prvim godinama 20. veka se pojavila ideja o zauzdavanju divljeg toka reke Kolorado.

U novembru 1922., održan je sastanak na komes su se okupili predstavnici sedam američkih saveznih država iz sliva Kolorada (Arizona, Kalifornija, Kolorado, Nevada, Novi Meksiko, Juta i Vajoming) i Savezne vlade. Tada je potpisan Ugovor o reci Kolorado kojim su utvrđeni projekti za regulaciju i iskorišćavanje njenog toka.

Potpisivanjem Ugovora stvorene su pretpostavke za gradnju nekoliko brana i veštačkih jezera na toku reke, a 1928. američki Kongres je doneo Zakon o projektu u kanjonu Boulder, čime je odobrena izgradnja jedne od najpoznatijih svetskih brana.

Radovi na gradnji velike brane na Koloradu počeli su 1931., a zadnji betonski blok izliven je 1935.

Osim što će ostati ubeleženo da je projekat završen dve godine pre roka, crnim slovima biće zapisano da je tokom izgradnje brane (zvanično) poginulo 96 radnika.

Dan, noć – oko 5.000 ljudi je radilo na ovoj brani.

Kada je počela izgradnja kuriozitet je da se za 5.000 radnih mesta prijavilo oko 40.000 ljudi što ne treba da čudi jer su se SAD nalazile u velikoj ekonomskoj krizi kada je potražnja za poslom bila veća nego ikad.

Ljudi su bili spremni, i pored velikog rizika, da dođu da rade na ovoj brani koja je u vreme kada je izgrađena smatrane svetskim čudom tehnike.

Koštala je tada neverovatnih 49 miliona dolara, što bi danas bilo nešto više od 650 miliona.

Brana je proglašena američkim nacionalnom istorijskom graditeljskom znamenitošću, jednim od Sedam američkih čuda modernog građevinarstva, a 1999. godine i jednom od pet najvećih dostignuća građevinarstva 20. veka.

Zanimljivo je da je zbog izgradnje ove brane podignut čitav jedan nov grad početkom 1930-ih u Nevadi za smeštaj 5.000 radnika – Boulder siti

On je bio smešten na zemljištu u saveznom vlasništvu i nije imao izabrane zvaničnike. Gradom je upravljao zaposleni u američkom Birou za reklamaciju (agencija odgovorna za projekat brane), koji je imao ovlašćenja da čak i iseli pojedine stanovnike ako bi to smatrao neophodnim.

Alkohol i kockanje su bili zabranjeni, pa su stanovnici ovog grada željni te vrste provoda morali da idu u Las Vegas.

Tokom 1939. vlada Sjedinjenih Država saznala je za plan nemačkih nacista koji su želeli da branu i njene elektroenergetske objekte dignu u vazduh.

Samo uništavanje brane nije bio glavni cilj, već sprečavanje proizvodnje električne energije što je bio ključni deo plana agenata za potkopavanje kalifornijske industrije za vazduhoplovstvo.

Ako bi se brana na neki način uništila, izlile bi se ogromne količine vode iz jezera Mejd. Ta voda bi verovatno poplavila površinu od 4 miliona hektara.

Da bi ste shvatili koliko je to veliko područje, primera radi, površina država Nju Džersi iznosi 3,6 miliona hektara.

Otprilike 25 miliona ljudi zavisi od vode iz jezera Mejd. Rezervoar isporučuje vodu za gradove Las Vegas, Henderson, Severni Las Vegas i Boulder siti, Nevada, kao i komunalnu i industrijsku vodu i vodu za navodnjavanje.

Huverova brana godišnje proizvodi u proseku oko 4 milijarde kilovat-časova za milione ljudi u Nevadi, Arizoni i Kaliforniji. Kurir.rs/Priredio: P.L.

scroll to top