Apokaliptična predviđanja američkog naučnika: Korona je samo ‘generalna proba’, a najgore tek slijedi!

Apokaliptična predviđanja američkog naučnika: Korona je samo ‘generalna proba’, a najgore tek slijedi!

Taman kad je izgledalo da možemo da odahnemo, američki lekar u novoj knjizi kaže da je ovo sve bila samo “generalna proba”, i da pošast koja bi mogla da pokosi polovinu čovečanstva tek dolazi.

Ako ne promenimo način života, novi, još opasniji virusi neminovno stižu. Problem na koji ukazuje lekar dr Majkl Greger, koji se bavi naučnim radom, su zoonoze – bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka.

Infekcije koje se šire na ovaj način uvek su ozbiljan udar na imuni sistem ljudske vrste, sa potencijalno fatalnim posledicama nezamislivih razmera, prenosi “Dejli mejl”.

Na epidemijskoj skali snage, kovid-19 sa smrtnošću od oko 0,5 do 1% je recimo snage između dva i tri. Snažan je, ali ne “katarstrofično snažan”.

Ali, virus koji potencijalno može da se pojavi, kada dođe, biće sto puta gori, kategorija “pet” znači da će svaka druga obolela osoba umreti. I ako se to dogodi, civilizacija kakvu poznajemo će nestati.

Dr Greger smatra da je izvor svih problema činjenica da čovek jede meso, i da su najveća opasnost farme za uzgoj živine.

Donekle je verovatno u pravu, ali valja napomenuti da je on zagriženi pobornik ishrane zasnovane na namirnicama biljnog porekla, i kako sam priznaje, on je “čovek slatkog krompira, kelja i sočiva”.

Ali, ako zanemarite to, on je i naučnik koji se ozbiljno pozabavio infektivnim bolestima, samo u njegovoj novoj knjizi ima 3.600 fusnota i referenci koje se odnose na naučne radove na temu infektivnih bolesti.

Njegov zaključak je da ljudsku vrstu tako ranjivom na najgore vrste epidemija čini bliska povezanost sa životinjama: uzgajamo ih, ubijamo i jedemo.

I zato smo tako osetljivi na zoonoze, bolesti koje nam prenose životinje, i koje razarajuće deluju na naš imuni sistem.

Virusi su generalno bezopasni za prvog domaćina, ali, mutiraju, prilagođavaju se različitim vrstama i postaju smrtonosni.

Tuberkuloza nam je, recimo, došla preko koza, boginje preko ovaca i koza, za male boginje možemo da “zahvalimo” kamilama, lepra je do ljudi stigla preko vodenih bivola, veliki kašalj preko svinja…

Tipično, zoonoze ne prelaze sa domaćina na ljude direktno, već preko “mosta”, druge vrste koja je prenosilac.

SARS je sa slepih miševa na ljude prešao preko cibetke, kod MERSA su posrednik bile kamile, za kovid-19 se sumnja da je taj “korak između” bio pangolin, ugrožena vrsta koja se smatra delikatesom u nekim delovima sveta, a neki delovi tela ove životinje koriste se i u tradicionalnoj medicini…

Kad je korona virus stigao među ljude, širio se neverovatnom brzinom, zahvaljujući globalizaciji, doveo nas u situaciju u kojoj smo sada.

A to “nije ništa”, u poređenju sa onim što može da se desi sledeći put, kad virus pređe taj “mostić između vrsta”, koji će u narednom “pokušaju” najverovatnije biti jedno od najrasprostranjenijih stvorenja na ovom svetu – dobro, staro pile.

Širom sveta ima oko 24 milijarde pilića/kokošaka, i taj broj udvostručio se tokom poslednjih 20 godina.

Uzgajaju za ishranu, živinsko meso generalno je jeftino, jaja se širom planete koriste u nezamislivim količinama, a sve to zahvaljujući farmama za uzgoj u kojima pilići svoj kratki vek provode u jezivim uslovima, u kavezima, nasilno hranjeni, uz dodatak hormona i kojekavih hemikalija da bi porasli što brže za što kraće vreme, tako da dobit bude najveća moguća, jasno.

Zapadnjačka civilizacija može do mile volje da se uljuljkuje u ksenofobnoj kontemplaciji nad smrtonosnim virusom, i svaljuje krivicu na druge kulture u kojima se u ishrani koriste životnje na koje nismo navikli, ali najveća opasnost preti “iz našeg sopstvenog dvorišta”, upozorava dr Greger.

A ako se ispostavi da su njegova predviđanja bila blizu istine, bolest koja će stići preko živine, najverovatnije neki tip influence, mogla bi da nas zbriše s lica zemlje.

Naučnici se generalno slažu da će sledeća velika pošast biti neki tip virusa influence, kojima je pripadao i smrtonosni virus gripa kojim je 1918 – 1920. bilo zaraženo najmanje 500 miliona ljudi (trećina svetske populacije u to doba), od kojih je oko 10 odsto, a možda i više.

Tu epidemiju Svetska zdravstvena organizacija opisuje kao “najsmrtonosniju bolest koja se dogodila u istoriji ljudskog roda”.

Od španskog gripa za godinu dana umrlo je više ljudi nego što je kuga, “crna smrt”, u srednjem veku odnela života za sto godina. I više ljudi za 25 nedelja, nego što je od side umrlo za 25 godina. To samo da steknete predstavu o razmerama.

Uz to, smrt je dolazila brzo, ali ne i nežno. Španski grip počinjao je kašljem i bolovima u mišićima, zatim je dolazila temperatura, groznica i na kraju u mnogim slučajevima krvarenje iz nosa, ušiju, očiju…

Da ne mračimo detaljima, navešćemo još samo podatak da je autopsijama preminulih u to doba utvrđeno da su pluća osoba koje su umrle od španskog gripa bila šest puta teža nego što je uobičajeno, od krvi koja se u njima nakupljala.

Sezonski grip, onaj koji se javlja svake godine “cilja” stare i nejake, ali ovaj iz 1918. zbrisao je ljude u piku životne snage, smrtnost je bila zastrašujuća, najviša u grupi između 20 i 34 godine.

Posle dve godine, prestao je da se širi, jer su svi koji su došli u kontakt sa virusom ili umrli, ili su stekli imunitet (ako su imali sreće), i ponestalo mu je “domaćina”.

Decenijama je poreklo ovog virusa bilo nepoznanica, a 2005. dokazano je da je španski grip došao među ljude preko ptica…

Od tog masovnog pomora početkom 20. veka, ptičji grip zadržao se na svom primarnom domaćinu, pticama, neko vreme. Ali, virusi nikad ne miruju.

I 1997. pojavila se nova vrsta, H5N1, koji je sa ptica prešao na ljude… Bio je smrtonosan, ali širio se relativno sporo.

Ono što je zabrinjavalo naučnike, doduše, bilo je što je taj soj virusa ptičjeg gripa “samo nekoliko mutacija” udaljen od mogućnosti da se u ljudskom tkivu umnožava zastrašujućom brzinom.

Imao je, dakle, potencijal za scenario iz noćne more: ekstremno visoka smrtnost uz efikasno prenošenje.

Kako se pojavio H5N1 u Hong Kongu? Greger tvrdi da je istraga pokazala da je direktan ili indirektan kontakt sa živinom najveći faktor rizika.

“Na svu sreću”, dodaje, “H5N1 se zadržao primarno među živinom, ne među ljudima”.

Ali koliko dugo će ostati tako? “I ovaj i durugi smrtonosni životinjski virusi i dalje su tu, mutiraju sve vreme, ‘motreći iz prikrajka’ na ljude”, kaže dr Greger.

A ako se ponovo desi… biće mnogo gore nego ranije.

Kao i verzija iz 1918, virus H5N1 napada pluća, ali se ne zadržava tamo.

Može da pređe u krvotok, i da razori druge unutrašnje organe, dok infekcija ne zahvati celo telo. I zbog toga treba da ga se plašimo. Ima potencijal da bude bar 10 puta smrtonosniji nego što je bio 1918.

Posmatrano među bolestima od kojih se razboljevaju ljudi, smrtonosnije su samo ebola i nelečena HIV infekcija.

A šta ako bi se virus prenosio i vazduhom, kao i dodirom? Rezultat bi bio, piše medicinski žurnal “Lanset” – “zastrašujuća globalna katastrofa”.

Šta možemo da uradimo da bismo se spasili tako strašne sudbine? Greger je ubeđen da se čovek igra prirodom i to na svoju štetu.

Moramo da pormenimo način života. Širom sveta povremeno bukne svinjski grip i ptičji grip, na farmama za uzgoj.

Izvesno je da se te farme neće zatvoriti, ali naučnici se slažu da način uzgoja mora da se promeni. Mnogo je manja verovatnoća da se desi opasna mutacija virusa među životinjama koje žive u normalnim uslovima, recimo, među onima koje se kreću slobodno na farmama za uzgoj, pod prirodnim svetlom… nego kad su u kavezima i prožive svoj kratki život u surovim uslovima.

U mnogim farmama širom sveta, pilići za uzgoj drže se u kavezima čija površina nije veća od paprira formata A4, tesno zbijeni, u ogromnim prostorima ispunjenim kavezima do poslednjeg centimetra.

A kako pilići rastu, postaju krupniji i kad dostignu veličinu za klanje, možete da vidite nepregledene redove kaveza pretvorene u “tepih” od perja. Jer pilići u njima više ne mogu ni da mrdnu. Toliko su sabijeni, da više ne biste mogli da ugurate šaku među njih.

Naravno, ima farmi na kojima su životinje u boljim uslovima, ali one nisu toliko rizične.

Ove u kojima su pilći nabijeni u mali prostor, u kojima je ventilacija loša, a higijena još gora, postoje u nekim delovima sveta. I prava su “tempirana bomba”.

Što je više životinja na malom prostoru i u lošijim uslovima, veća je verovatnoća da se “desi” neki novi virus koji će preći i na ljude.

A onda će nam đavo biti kriv.

“Evolutivno, takmičimo se sa bakterijama i virusima. A nema garancija da će biti preživelih”, pisao je dobitnik Nobelove nagrade za biologiju, Jozef Lederberg. I možda bi trebalo da razmislimo o tome, dok još nije kasno… (mondo.rs)

scroll to top